Први самосталан излазак

Како припремити и пустити своје дете у прву самосталну шетњу, а да не бринете

Пустити дете да само изађе може бити застрашујуће, посебно први пут. Чак и када схватате да је то природан део одрастања, а сви његови пријатељи већ излазе без пратње одраслих. Да бисте ублажили родитељске бриге, можете унапред припремити своје дете за прву самосталну шетњу и побринути се да зна основна правила безбедности у граду.

Како утврдити да ли је ваше дете спремно

Не постоји одређено доба у којем су деца дефинитивно спремна да иду негде сама. Морате се фокусирати на понашање и индивидуалне карактеристике сваког детета посебно. 

Вероватно је да је дете спремно за своје прве самосталне изласке напоље ако:

• зна пут кући;
• зна како да користи телефон и може да вас позове;
• разуме основна правила безбедности;
• зна да каже „не“ одраслој особи;
• обавестиће вас ако се његови планови промене.

Ако нека од ових вештина још није развијена, то је у реду. То значи да треба обратити пажњу на ове теме и детаљније их разрадити.

Како се понашати са странцима

Деца имају много мање искуства од одраслих. Зато не могу увек да утврде да ли је ситуација опасна или не. И не могу увек препознати опасну особу међу странцима.

Зато је веома важно објаснити: опасни одрасли људи могу изгледати потпуно нормално. Могу бити уредно обучени, уљудни и тврдити да познају родитеље детета. Дакле, мора се обратити пажња не само на њихов изглед, већ и на њихово понашање.

На шта треба обратити пажњу одмах

Објасните свом детету да су ово знакови упозорења:

• Одрасла особа тражи да разговор остане тајна;
• Одрасла особа пожурује дете и не даје му времена за размишљање;
• Каже: „Мама је рекла да је у реду“, али дете не зна ништа о томе;
• Тражи да води дете негде или да му нешто покаже;
• Нуди поклоне, храну или „изненађење“.

Ако се догоди било шта од овога, најбоље је да одмах одеш и позовеш родитеље.

Правила комуникације са странцима

• Никада не излази са неким кога не познајеш. Објасните својој деци да је то нормално понашање и да ће тако остати безбедни.
• Одбиј да помогнеш људима на улици. Нагласите да ће се одрасли, ако им треба помоћ, прво обратити другим одраслим особама, а не деци.
• Не веруј странцу који се претвара да те познаје. Упозорите дете да отмичар можда зна име и презиме неког члана ваше породице, али то не значи да му се може веровати. У том случају мора одмах контактирати родитеље.
• Не улази у аутомобил са странцима. Ни под којим околностима, чак ни ако су обучени у униформе (попут полицајаца или ватрогасаца).
• Не улази у лифт са странцем. Научите своје дете да каже: „Сачекаћу следећи лифт“. Поготово ако нико други није у близини.

Друге важне ствари које треба научити децу

• Обавести родитеље о плановима и рути. Научите своје дете да вас увек обавештава о свим променама током дана. Ако се активности након наставе откажу, ако иду код пријатеља или желе да се врате кући из школе другим путем, родитељи то морају знати.
• Научи саобраћајна правила. Уверите се да ваше дете зна како да пређе улицу и да не истрчава на коловоз током игре.
• Вичи и позови помоћ. У случају опасности, одмах привуци пажњу других и гласно викни: „Ја вас не познајем! Упомоћ!“
• Трчи тамо где има пуно људи. На пример, продавница или апотека.
• Позови родитеље или број за хитне случајеве 112 ако нема мобилног сигнала или не постоји други начин да ступиш у контакт с њима.

Шта сада можете да урадите

• Вежбајте ове ситуације. Разговарајте са својом децом о горе наведеним правилима и редовно их понављајте. На пример, питајте: „Шта треба да урадиш ако те неко замоли да му помогнеш да пронађе свог пса?“

• Вежбајте заједно фразу: „Не познајем вас и нећу да разговарам са вама!“ Објасните да ће одговорна одрасла особа разумети и неће се увредити.

• Изградите круг поверења. У телефону вашег детета сачувајте бројеве телефона особа од поверења и разговарајте о томе који тачно рођаци и познаници имају дозволу да покупе ваше дете из школе или са ваннаставних активности.

• Покажите свом детету људе којима се може обратити за помоћ. То могу бити полицајци, радници обезбеђења, радници у парку или у продавници или жене са децом.

• Научите своје дете међународном сигналу за тражења помоћи. Сигнал се изводи руком: длан је отворен, палац притиснут у средину длана, а затим се остали прсти неколико пута стисну у песницу. Овај сигнал се користи ако из било ког разлога није могуће гласно позвати помоћ. На пример, ако је дете близу отмичара и плаши се да привуче пажњу на себе.

• Смислите кодну реч. Заједно са дететом смислите тајну реч коју ћете знати само ви и ваши најмилији. Објасните детету да ако му неко каже: „Послала ме је твоја мама“, требало би да затражи кодну реч. Ако је особа не зна, то је разлог да дете одмах оде и позове вас.

Контролна листа пре изласка

Самостални излазак је вештина која се развија постепено. Што су правила за ваше дете јаснија, осећаћете се мирније. Почните са кратким, познатим рутама у близини куће, постепено проширујући њихов опсег.

Пре шетње можете брзо да проверите:

• да ли је телефон вашег детета напуњен;
• да ли тачно зна где иде и када ће се вратити;
• да ли сте се договорили када ће се јавити;
• да ли сте разговарали о рути.